Načini primene lekova u farmaciji?

Postoje dva osnovna načina primene lekova u farmaciji, to su enteralni i parenteralni oblik primene lekova, u zavisnosti od toga svaki od načina primene lekova može se podeliti na nekoliko pod kategorija kako bi se na mnogo jednostavniji način objasnilo, kako lekovi zapravo dospevaju u naš organizam i na koji način zapravo lek zna kako treba da stigne do mesta delovanja i ispuni svoj pun kapacitet.

U skladu sa tim ova dva načina primene lekova, se medjusobno razlikuju, od same primene, pa i puteva na koji lekovi zapravo dospevaju do mesta delovanja. O tome posebno treba voditi računa, kada govorimo o načinima primene lekova, jer ne dospevaju lekovi istim brzinama u zavisnosti od načina primene lekova na mesto delovanja, neki farmaceutski oblici zahtevaju specifična mesta primene i samo na taj načib mogu ispoljiti svoje delovanje u svom punom kapacitetu, način primene zavisi i od toga da li se lek koristi za unutrašnju ili spoljašnju primenu, kao i od mnogih faktora koji mogu uticati na čitav niz procesa koji se dešavaju unutar organizma i koji u velikoj meri mogu poremetiti načine primene lekova, kao i čitav mehanizam delovanja, što može stvarati dodatne probleme prilikom lečenja i samim tim uticati na sve fiziološke i metaboličke procese koji se dešavaju unutar organizma.

Iako bi se pravilnim načinom primene, takvi efekti trebali zaobići, zato je stav dobre kliničke prakse da se lekovi i njihovi načini primene, prilagode samom korisniku usluge ili pacijentu, što ima za cilj krajnje izlečenje ili preveniranje neželjenih posledica, kao i korisnika zadovoljnog pravilnim načinom primene lekova i lečenja!

Kada govorimo o enteralnom obliku primene lekova, postoji čitav spektar načina primene lekova, koji ulaze u samu ovu grupu i čiji je značaj ogroman za lečenje pacijenata, nego o tome ćemo govoriti kasnije, prvo treba izvršiti podelu, jedan od najbitnijih načina primene lekova je oralni, peroralni ili per-os primena lekova, smatra se da je to i jedan od najprimenjenijih načina lečenja pacijenata.

Kada govorimo o per-os primene moramo napomenuti, da u toj kategoriji moramo svrstati i bukalnu i sublingvalnu primenu lekova, savremeni vidovi lečenja smatraju ove dve vrste enteralnog načina primene lekova ,,Načinima primene lekova za brza dejstva“, što suštinski jeste tačno lek najbrže uz pomoć bukalne i sublingvalne primene dospeva u krvotok, cirkulaciju a kasnije se svojim putevima primene i uz pomoć ADME sistema transportuje do mesta delovanja, ono što je bitno napomenuti jeste da se ovakvim načinom primene lekova, zaobilazi prolaz kroz jetru, što negde jetri, kao glavnom organu za detoksikaciju unutar organizma, olakšava posao i samim tim potrebna lekovita supstanca brže dospeva do mesta delovanja!

Jedan od najrasprostranjenijih oblika primene lekova, namenjen gotovo svih kategorijama i populacijama, veoma jednostavan način primene lekova, lak za aplikaciju, pravilno doziranje i što je najbitnjje ne zahteva prisustvo medicinskog osoblja.

I pored brojnih prednosti o kojima sada govorimo, per-os primena može imati i niz mana, ukoliko se primena ne vrši na adekvatan način, smatrajući da ne primenjujete lekove na pravilan način, prekoračujete doze, ne aplikujete na pravilan način lek, i samim tim možete izazvati niz neželjenih efekata.

Postoje i kategorije ljudi kojima ovaj način primene nije adekvatan, kao što su mala deca, stariji pacijenti, ili osobe koje imaju problem sa gutanjem, usled postoperativne problematike, ili su imali intervencije vezane za delove GIT-a(gastrointestinalnog trakta, kao što je npr. resekcija želuca), pa bi ovakav način primene lekova bio otežan, u skladu sa tim treba pribegnuti nekom drugom načinu primene lekova i prilagoditi ih dobroj kliničkoj praksi, sa postizanjem željenog cilja!

Parenteralni oblik primene lekova, namenjem je onim pacijentima, kod kojih se ni na koji drugi način ne može primeniti lek, pa samim tim je potrebno izabrati način primene lekova, uz pomoć kog će lek jako brzo dospeti u cirkulaciju, a da prilikom svoje primene ne izazove nikakve nadražaje, i samim tim ugrozi stanje u kom se pacijent nalazi.

Zbog toga je poželjno da kod ovakvog načina primene, odaberete pravilnu aplikaciju, kao i odgovarajući farmaceutski oblik, tu već moramo napomenuti da se radi o primeni injekcija, infuzija, ili nekih drugih oblika koji se rastvaranje u odgovarajućimrastvaračima mogu primeniti na ovaj način. Često se ovakvom obliku primene lekova, pribegava onda kada se smatra da nijedan drugi način primene lekova ne bi mogao izazvati pozitivne i delotvorne efekte! Načini primene lekova-Neki drugi načini primene lekova?

Kada govorimo o drugačijim načinima primene lekova, onda moramo napomenuti nekoliko najbitnijih, a možda i najprimenjivanijih oblika, to su intramuskularno, transdermalno, subkutano, intramuskularno.

O intravenskom načinu primene lekova smo već govorili, lekovi na taj način brže dospevaju u cirkulaciju i samim tim, primena lekova je mnogo jednostavnija, a i sigurni smo da će lek u predvidjenoj dozi, dospeti do mesta njegovog delovanja, jer nema prolazaka kroz jetru, koji bi u izvesnom procentu, mogli umanjiti pun kapacitet delovanja lekova. U skladu sa tim ovakav način primene lekova bira se samo onda kad nijedan drugi način primene lekova nije dao vidljive i dobre rezultate, ili kod nepokretnih pacijenata, ili pacijenta u operativnim tokovima, postoperativnom oporavku, kao i pacijentima bez svesti! Stručno lice koje učestvuje u primeni lekova, mora voditi računa da načine primene lekova, prilagodi stanju u kom se organizam nalazi, vodeći računa da nikako ne poremeti homeostazu, i čitav niz fizioloških i metaboličkih procesa unutar organizma!

Na ovakav tip pitanja, treba otvoriti čitav spektar niza mogućnosti, i na osnovu predhodnih ličnih i stručnih iskustava, odrediti koji način primene odabranr terapije će pacijentu dati najbolje i najdelotvornije rezultate. Pre svega moramo voditi računa o tome, u kom stanju se organizam pacijenta nalazi, koji lek primenjujemo, da li je hidrosolubilan i lako rastvorljiv, ili je liposolubilan pa ima sklonost ka stvaranju depo formi i nakupljanju u organizam, moramo voditi računa i o vremenskog periodu primene leka, o dozama koje primenjujemo nad pacijentima, maksimalnim dnevnim dozama, kao i tome da li je organizam pacijenta dovoljno jak, za ovakav način primene lekova.

Pre svega, potrebno je posedovati ogromna znanja, kako iz oblasti medicine i farmacije, tako i psihologije, što je čini se negde usko povezano, moramo dobro proučiti kako stanje organizma u kom se pacijent nalazi, tako i psiholoških sklop, kako bi u skladu sa tim odredili pravilnu terapiju i bili potpuno sigurni, da pacijent ni na koji način, ne bi mogao svojim načinom primene lekova, izazvati neki vid neželjenih posledica.

Zloupotreba usred primene lekova?

Često zloupotrebe lekova, ne moraju biti namerne, gotovo da se dešavaju sasvim spontano, kada pacijent sasvim slučajno zaboravi da je popio prethodnu dozu, pa zaboravi i u malom vremenskom periodu uzme duplu dozu, pa samim tim bi u nekim organizmima, to moglo izazvati, niz neželjenih efekata, što bi se samim tim moglo loše odraziti na stanje u kom se organizam nalazi. Zato je bitno napomenuti da je veoma važno, u kom farmaceutskom obliku primenjujete lek, koja je doza u kojoj lek primenjujete, i zašto pojedine kategorije ljudi, ne bi trebale da pribegavaju primeni izvesnih farmaceutskih oblika lekova. U skladu sa tim, treba odabrati terapiju i način primene lekova, koji će pacijentu, dati željene rezultate, a da se pritom ni na koji način ne naruši normalno funkcionisanje organizma ili ne poremeti već uspostavljena ravnoteza unutar organizma, koja bi trebalo da bude zvezda vodilja prilikom pravilne primene lekova i dobre farmaceutske i kliničke prakse!