Post-kliničke studije i njihov značaj?
Post-kliničke studije predstavljaju poslednju etapu u ispitivanju delotvornosti i efektivnosti leka koji istražujemo i koji pretenduje da postane patent na tržistu. Ovakav vid post-kliničkih ispitivanja prati ogroman broj stručnjaka kako iz oblasti farmacije, tako i oblasti medicine, stomatologije ili veterine u zavisnosti od toga koji je lek u procesu ispitivanja i kakav je stručni kadar potreban.
Post kliničke studije i lekovi?
Kako bi lek i njegov značaj na tržistu bili u prvom planu, a broj zadovoljnih i izlečenih pacijenata, ili korisnika usluga ukoliko govorimo o leku koji se koristi u preventivne svrhe poprilično iznad granica očekivanja.
Finansijski utrosak za vreme kliničkih ispitivanja?
Jedan ovakav projekat post-kliničkih ispitivanja je potrebno finansirati kako bi se stvorila idealna struktura leka koja bi već postojeću grupu lekova dodatno pojačala i na taj način stvorila strukturu koja će na taj način prevazići mogućnosti lečenja i omogućiti pacijentu, da na mnogo bolji, efikasniji i lagodniji način uspe da prebrodu sve simptome i znake svoje bolesti, dodatne komplikacije, kao i negativne posledice, što je zapravo osnova i cilj dobre farmaceutske prakse!
Post-kliničke studije i kategorije ljudi nad kojima se sprovode?
Kao i svaki vid kliničkih studija, tako i post-kliničke studije, zahtevaju posebnu grupu ljudi, tj. posebne kategorije ispitanika koji će učestvovati u studijama i obezbediti efikasnost i delotvornost pacijenata u punom kapacitetu.
Na kome se sprovode post-kliničke studije?
Posebno bi u ovom delu post-kliničkih ispitivanja potrebno naglasati da se uglavnom sprovode nad starijim pacijentima, deci i posebnim kategorijama kao što su trudnice, kao i osobe koje su na bilo koji način imunokompromitovane, tj. čiji je imuni sistem na slabijem nivou pa bi bilo kakav vid infekcija mogao otežati punu efektivnost leka, dakle pre nego što se krene u ovakav vid ispitivanja, mora se dobro poznavati kategorija ljudi nad kojima se vrše post-kliničke studije, a to zahteva stručan i obrazovan kadar, koji će problematiku i neželjene posledice rešavati u hodu i bez fatalnih i konačnih dogadjaja!
Kako se biraju ispitanici za post-kliničke studije?
Ovakav tip ispitivanja se ne razlikuje od kliničkih studija koje se vrše na odredjenim pacijentima, takodje se i za ovaj stadijum biraju ispitanici u zavisnosti od toga, kakav je lek koji se ispituje, kojoj kategoriji je namenjen, da li se koristi u preventivne svrhe ili se koristi u lečenju, da li je potrebno ispitivati ga u okviru posebnih kategorija ljudi, da li je potrebno dodatno ispitivatiti doze koje su upotrebljavaju i kakve su posledice primene ispitivanog leka u okviru post-kliničkih studija!
Post-kliničke studije i stručni kadar koji učestvuje u njihovom ispitivanju?
Kada govorimo o stručnom kadru koji učestvuje u post-kliničkim studijama moramo napomenuti da pre svega u tome učestvuje pre svega lekar-specijalista.
Lekari i post-kliničke studije?
U okviru odredjenih oblasti u kojoj se lek ispituje, koji je glavni istraživač i koji je jedan od glavnih ,,istraživača“ u čitavom procesu, pored toga u samom procesu post-kliničkih studija učestvuje i veliki broj koistraživača medju kojima je farmaceut, koji dodatno istražuje čitav spektar neželjenih efekata, ukoliko se javljaju, i koji prati čitav proces u toku kliničkih studija kada lekar, u situacijama u kojima je to potrebno učestvuje u ,,dvostrukim slepim probama“, kao i medicinsko osoblje koje vodi brigu o pacijentima čiju anamnezu prati lekar, a ostatak osoblja vodi brigu o tome da se čitav proces post-kliničkih studija sprovede u delo na pravilan način!
Post-kliničke studije i njihova efikasnost?
Efikasnost i značaj post-kliničkih studija u velikoj meri je pomogao kako stručnim timovima koji su učestvovali u ispitivanju, tako i svim onim ispitanicama, koji su u iščekivanju novog leka, koji će im omogućiti da su neželjeni efekti svedeni na minimum.
Šta se takvom prevencijom postiže u post-kliničkim studijama?
Na taj način se stručnom kadru omogućava da prati na koji način će pacijenti reagovati na čitav proces ispitivanja i da li je ona kategorija ljudi koja je bila cilj samih ispitivanja reagovala na pravi način, da li primetan pomak u izlečenju ili prevenciji bolesti, i koliko puta je veći procenat izlečenja pacijenata u odnosu na već postojeću terapiju na tržistu, cilj svih kliničkih i post-kliničkih studija je da se stvori lek koji će prevazići već ustaljene dobre terapije iz lekarske i farmaceutske prakse!
Post-kliničke studije i njihov značaj u farmaciji?
Post-kliničke u savremenom dobu dobile su na značaju u toku savremenih farmaceutskih ispitivanja i samim tim dosta doprinele značaju postavljanja novih ispitivanih lekova na tržistu i u kom procentu novi lekovi menjaju celokupan sklop već ustaljenih redovnih terapija, lekovima koji postoje na tržistu i koji su patent i kao takvi smatraju da pacijenti u velikoj meri posle izvesnog vremena stvore rezistenciju na već ustaljenu terapiju, pa rutinska primena ne bi više mogla izazivati željene rezultate.
Da li se isplati sprovoditi post-kliničke studije?
Post-kliničke studije predstavljaju jedan vid jako skupih ispitivanja, potreban je ogroman broj stručnih ljudi, edukovanih u oblastima medicine i farmacije, koji će svojim znanjem na pravi način ispratiti čitav proces, koji savremenici danas nazivaju farmakovigilancom, tj. način na koji lek osvaja tržiste i kakva ga budućnost, kakva je njegova efektivnost na ispitanicima koji već godinama primenjuju terapiju lekovima koji se nalaze u istoj kategoriji, i kakve su njegove šanse da prevazidje svoje prethodnike i samim tim pokaže zašto bi on trebao biti ,,lek izbora.“
Zaključak:
Kako se sprovode post-kliničke studije?
Svakom medicinskom radniku prilikom lečenja odredjenih promena u funkcionisanju organu, promenama u fiziološkim procesima, kao i preventivnim svrhama i na koji način ovakav vid terapije može pomoći, da bolest stagnira ili na koji način može ukloniti svaki vid neželjenih produkata, supstanci ili promena u organizmu koje dodatni mogu otežati stanje u kojem se pacijent nalazi.
Post-kliničke studije i farmaceutske kompanije? Farmaceutske kompanije, industrije ili institucije koje učestvuju u istraživanju, znaju da jedan ovakav vid ispitivanja zahteva kako ,,dobru novčanu podršku“, tako i veliki broj stručnjaka koji poseduju ogromno znanje u okviru post-kliničkih studija, jer na taj način omogućavaju da pokažu, kolika je efikasnost ispitivanog leka u odnosu na postojeću grupu na tržistu, veoma je teško pronaći lek koji će premašiti već ustaljenu normu koji je prethodna grupa lekova u okviru ,,post-kliničkih studija“ proizvela na tržistu.
Kako stvoriti lek, koji ima gotovo idealnu ocenu u post-kliničkim studijama?
To zahteva veliku odgovornost i ogromno iskustvo koje će omogućiti da iznova i iznova stvarate lekove koji će osvajati tržista, što je i cilj dobre kliničke prakse i kliničkih ispitivanja u okviru relevantnih podataka koji čine osnovu svih dobro sintetisanih lekova koji na osnovu post-kliničkih iskustava pokazaju kako polako pretenduju da postanu jedan od ,,lekova izbora“ što je posledica velikog stručnog znanja u ovoj oblasti i dobre farmaceutske prakse koja formira celokupnu sliku čitavog procesa patentiranja novog leka na tržištu, stavljajući na taj način njegovu delotvornost i efikasnost na prvo mesto!
