Rastvori i njihov značaj u farmaciji?

Ni u ovakvim procenama nikako ne treba biti konačan, mora se voditi računa da postoje korisnici usluge ili pacijenti kome ovakav vid preventive ili lečenja u najvećem procentu ne bi mogao doneti željene rezultate, dakle rastvore treba birate prema potrebama onih kojima su namenjene. Kada zadjemo daleko u sam hemijski sastav rastvora oni mogu biti obojeni, neobojeni, opalescirajući rastvori, pa kao takvi mogu imati širok sistem primema u medicinskim i farmaceutskim granama.

Nakon mnogobrojnih naučnih studija došlo se do zaključka, da rastvori na najbolji mogući način oslobadjaju aktivnu supstancu i gotovo je svojim sistem delovanja na najbrži mogući način dovode do mesta primene, što je u krajnju ruku i cilj pravilne primene preparata, u ovom slučaju rastvora kao i njihovog značaja u preventivnim oblicima primene, kao i pravilnom lečenju.

U većini slučajeva, gotovo uvek lek izbora, ali uvek postoje izuzeci, zato u ovakvim vrstama procena nikako ne treba biti konačan, već se prilagodjavati i kombinovati različite oblike lečenja pacijenata!

Rastvori po svom hemijskom sastavu mogu biti homogene ili heteroge smeše, mogu biti nezasićeni, zasićeni ili presićeni rastvori, medjutim ovi podaci Vama nikako nisi dovoljni kako bi na pravilan način mogli da shvatite sastav jednog rastvora.

Rastvori su mnogo više od tog uobičajenog sastava, pa moramo voditi računa kad govorimo o njihovim karakteristikama i primenama istih. U sastav jednog rastvora može biti prisustvo pomoćnih supstanci ali i prisustvo glavno-delujućih ili aktivnih supstanci, u zavisnosti od toga koji vid primene rastvora se primenjuje i kako sam njihov efekat utiče na naš organizam, u zavisnosti od toga da li preparat primenjujemo za lečenje, u preventivne svrhe u zavisnosti od toga, biramo i oblik rastvora koji ćemo primenjivati.

Rastvori su možda i najjednostavniji oblik farmaceutskih preparata, ali bi njihova primena morala biti svrsishodna, kako bi ispoljila svoju efikasnost i delotvornost na organizam!

Ovo pitanje bi sa sobom moglo povući niz objašnjenja, brojna pretraživanja po stručnim literaturama, kako bismo mogli dobiti željene odgovore. I kako se odlučiti zapravi za jedan od oblika preparata, kako ga pravilno izabrati.

Ne treba biti konačan u ovakvim razmišljanjima, u daljim objašnjenjima odvojićemo zašto je ponekad potrebno da rastvori budu bistri, a zašto je nekad sasvim u redu i primeniti mutni rastvor, kakav je to opalescirajući efekat, i koji rastvori ga imaju, tj. šta znači pojam opalescencije?

Kada govorimo o delovanju aktivnih supstanci moramo pre nego što pripremimo jedan preparat voditi računa o hemijskim karakteristikama tih supstanci, pod tim podrazumevamo njenu rastvorljivost u organskim ili neorganskim rastavaračima, tačnije, vodenim ili nevodenim rastvaračima.

Ponekad moramo da pratimo efekte koje rastvori ispoljavaju na supstancu čiji efekat i delovanje moraju upotpuniti, kod zamućenih rastvora teško je pratiti, u koliko procentu se aktivna supstanca rastvorila, da li je sasvim rastvorena, koji je procenat rastvoren, u kolikom procentu je prisutan talog i na koji način do utiče na dalji tok primene i delovanje samog preparata, sa ovakvim farmaceutskim oblikom, ukoliko je to jedan od razloga, onda strogo moramo voditi računa, kakvu supstancu primenjujemo u rastvorima, i zašto nam je toliko bitna njihova homogenost i kako je to bitno za delovanje aktivnih sastojaka na naš organizam?

Ponekad je za farmaceutske preparate, potrebno aktivnu supstancu inkorporirati u obliku rastvora, koji će svojim farmaceutskim oblikom umanjiti neprijatan efekat aktivne supstance na organizam. Medjutim pod ovim mutnim rastvorima smatraju se grubo-disperzni sistemi sa veličinom čestica iznad 100nm, pa samim tim efektivnost samih rastvora može se ispoljiti tek onda kada same negativne karakteristike aktivnih supstanci nestanu uz pomoć ovih mutnih rastvora.

Farmakopeje ovakvu vrstu rastvora opisuju kao jedan od najpoželjnijih farmaceutskih oblika, za primenu aktivnih supstanci sa modifikovanim oslobadjanjem leka, ili preparata kod kojih je potrebno da se aktivna supstanca deponuje u masnim tkivama, u vidu rezervi, nakon čega bi takvi oblici preparata, tipa mutnih rastvora u kasnijem periodu postepeno oslobadjali aktivnu supstancu, i samim tim postigle pun kapacitet njene delotvnornosti i efikasnosti.

Kada govorimo o farmaceutskim preparatima i njihovim načinima primene, moramo voditi računa o tome, da li te rastvore primenjujemo interno, pa samim tim moramo voditi računa, da li se radi o peroralnoj primeni preparata, bukalnoj primeni, ili pak govorimo o paranteralnoj primeni rastvora pod čim podrazumevamo da se radi o tipu preparata koji koristimo intravenski, u obliku infuzija ili injekcija, sibkutano, intradermalno ili smo se ipak odlučili za neki drugi oblik rastvora za eksternu primenu.

Kao što vodimo računa o primeni rastvora, tako moramo voditi računa o korisniku usluge ili pacijentu na kome se ovaj preparat treba primenjivati. Dakle, tu itekako moramo voditi o računa o tome, u kakvom je stanju pacijent, koji oblik rastvora bi bio najpovoljniji za primenu, kako izbeći neželjene efekte i kako na pravilan način primeniti preparata kako bi njihova efektivnost kao tečnih preparata i rastvora, bila potpuno delotvorna i idealna ra organizam na kome se izabrani rastvor primenjuje.

Kod izbora ovakvog oblika preparata, jedan magistar farmacije mora voditi računa kako o farmakokinetičkim efektima organizma na sam lek, tako i farmakodinamici samog rastvora i aktivne supstance na organizam, smatra se da bi u ovakvim uslovima morao postojati balans izmedju ove dve veoma bitne etape objašnjavanja niza, delovanja i primene rastvora kao jednog od najčešće korišćenih farmaceutskih oblika. Dakle, šta sa ovakvog jednog malog ali smatra se poučnog spisa, treba poneti i primenjivati za ubuduće?

Farmacija i rastvori kao farmaceutski oblici?

 

Delotvornost i efikasnost primene rastvora kao lekova?